Dezinfekcija objekata za životinje

Dezinfekcija objekata za životinje

Dezinfekcija objekata za smeštaj žvotinja ima za cilj da ubije sve patogene mikroorganizme koji su potencijalni izvor zaraze životinja, ali i ljudi. Tom prilikom neophodno je da se dezinfekcija vrši unutar samih objekata, ali i u okolini, kao i da se dezinfikuju vozila za transport životinja.

Značaj dezinfekcije farmi na kojima se drže životinje veoma je velika i najčešće se vrši u kasno proleće ili rano leto. Kaže se da je čistoća ola zdravlja, te je neophono sprovoditi dezinfekciju najmanje jednom godišnje. Postupak se ponavlja i češće ukoliko se pojavi bolest na farmi.

Kasno proleće, odnosno rano leto je idealno vreme za obavljanje dezinfekcije, jer se tada životinje mogu pustiti na ispašu ili izvesti u neki drugi ograđen prostor kako bi slobodno pasle, dok se prostorije pripremaju i čiste za predstojeću zimu.

Značaj dezinfekcije je upravo u tome što se štetni mikroorganizmi (patogeni) odstranjuju, odnosno sprečava se mogućnost nastanka bolesti i upala kod životinja. To je, zapravo, preventivna dezinfekcija.

Kada do bolesti dođe i ona odnese žrtve, uklanjanje uginulih tela je posao veterinarskih službi i tada je neophodno raditi plansku dezinfekciju, odnosno sprečiti da se bolest dalje širi.

Preventivna dezinfekcija štala

Idealno vreme za počinjanje dezinfekcije štala je kasno proleće ili početak leta. Tada životinje idu na ispašu ili se zatvaraju u druge ograđene prostore, a dezinfekcija može da počne.

Prvo se mehanički uklanjaju ostaci hrane i sena. Neophodno je obezbediti i da se štala dobro provetri i da joj se obezbedi dovoljna količina svetlosti.

Izbacuju se i sve pojilice i sličan inventar, a zatim se pere vodom.

Unutrašnjost štale se dobro pere vodom i riba jakim četkama, te se ispira jakim mlazevima hladne vode. Bitno je dobro obezbediti sve izvore struje kako ne bi došli u kontakt sa vodom.

Sada je neophodno obezbediti dobru provetrenost štale, jer je neophodno da se ona dobro osuši. Što je viša temperatura, sušenje će trajati kraće i farma će biti spremna za naredni korak dezinfekcije.

Sledeći korak je primena dezificijenasa i taj postupak je najbolje prepustiti stručnjacima. Usluge dezindekcije objekata u kojima se čuvaju životinje profesionalno i temeljno pruža firma Tocsiqum.

Kada su se zidovi osušili, sledi prskanje zidova i podova sredstvima za dezinfekciju kako bi se  sprečila pojava buđi i uništile bakterije. Najčešće se u dezinfekciji koriste kolorni kreč, krečno mleko i masna soda. Stručnjaci će proceniti i koje hemikalije su potrebne da bi efekat bio potpun.

Unutrašnjost se i više puta prska sredstvima za dezinfekciju, Najčešće se koriste preparati na bazi hlora. Koriste se vodeni rastvori tečnog deinfekcionog sredstva i to hladni ili topli, na temperaturi 60-70 stepeni Celzijusove skale.

Gašeni kreč i krečno mleko

Gašeni kreč i krečno mleko su prirodna sredstva za dezinfekciju koja su, nakon što se na tržištu pojavio veliki broj proizvoda za dezinfekciju, pomalo pala u drugi plan.

Dobija se ravnomernim prskanjem vodom sveže pečenog kreča pri čemu se kreč reakcijom zagreva i raspada u prah. Pri izradi treba biti izuzetno oprezan i koristiti zaštitnu opremu i kod pripreme, ali i prilikom korišćenja.

Nakon nanošenja u štalama, potrebno je nekoliko dana ostaviti otvorene prozore kako bi se izvetrilo i osušilo. Gašeni kreč u prahu koristi se kao zadnja faza dezinfekcije nakon grubog, mehaničkog čiščenja i pranja.

Krečno mleko dobija se od svežeg gašenog kreča, a izgledom i bojom podseća na mleko, te je tako dobilo i naziv. Dobija se dodavanjem vode direktno u gašeni kreč, obično u razmeri 1 l svežeg gašenog kreča na 3-4 l vode. Pre same primene neophodno je dobro ga izmešati kako bi se sjedinilo, a nanosi se na podove, plafone, zidove štale ravnomerno i obraća se posebna pažnja na pukotine.

Nakon nanošenja krečnog mleka, neophodno je da se prostorija dobro osuši, nakon čega se mogu uvesti i životinje.

Dezinfekcija svinjaca

Dezinfekciji svinjaca prethodi detaljno mehaničko čišćenje. Izbacuje se prljavština i otpaci i odlaže se na mesto gde će se dalje transportovati ili spaljivati. Prilikom čišćenja, treba uzeti u obzir da otpaci i prljavština, odnosno mokraća i tečnost koja otiče iz svinjca mogu biti potencijalni izvor zaraze.

Izlučevine u svinjcu mogu sadržati klice slinavke i šapa, svinjske kuge ili crvenog vetra, a veoma je bitno da sadrže klice crvenog prišta koji je potencijalna opasnost i za čoveka.

Stoga je neophodno da pre samog čišćenja nečistoća bude tretirana nekim dezinfekcionim sredstvom i da osoba koja čisti bude zaštićena.

Hranilice i pojila možete dezinfikovati vrelom vodom i iskuvavanjem u vreloj vodi kada je to moguće. Drvene posude je najbolje zameniti novim, a stare spaliti. Gvozdene treba oprljiti vatrom ili žarom. Predmeti koji podnose visoku temperaturu mogu se iskuvavati u vodi tako što e biti potpuno potopljeni, a još bolje u 3% rastvoru sode ili sapuna.

Od sredstava za dezinfekciju, u svinjarstvu se koriste kreč i krečno mleko, kaustična soda, hlorno-krečno mleko, kaporit i kreolin.

Kaustična soda je odlično dezinfekciono sredstvo. Obično se meša sa krečnim mlekom. Korisno je za suzbijanje slinavca i šapa i svinjske kuge.

Hlorno-krečno mleko dobija se mešanjem sa vodom i svaki put je neophodno praviti svež rastvor. Ima miris na hlor, a gust rastvor je naročito dobar za dezinfekciju.

Kaporit je jači od hlorno-krečnog mleka, ali su veoma slični. Priikom upotrebe oba sredstva treba dobro čuvati oči. Ne upotrebljavaju se za dezinfekciju metalnih predmeta, predmeta od kože i obojenih tkanina.

Dezinfekcija farmi za tov pilića

Kao i kod ostalih farmi, i kod farme pilića prvo se pristupa mehaničkom čišćenju. Uklanja se prostirka, a zatim se vrši pranje podova šmrkom ili nekim drugim aparatom za pranje pod pritiskom. Neophodno je podove dobro oprati.

Kada se pod osušio, dezinfekcija se vrši prskanjem troprocentnog rastvora kaustične sode. Ona ima ulogu da spreči dalji razvoj bakterija koje su ostale na podnoj površini, odnosno da ih uništi. Obično je ovo sredstvo sasvim dovoljno za uništavanje svih patogena koji izazivaju zaraze pernatih životinja.

Posle dezinfekcije sodom, pod se opet opere vodom i ostavi da se osuši i stoji naredne 3 nedelje. To će obezbediti farmeru da bude siguran da izazivači bolesti nisu prisutni na farmi, odnosno onemogućiće se zaostalim bakterijama (ako ih ima) da se razmnožavaju.

Za zidove se mogu koristiti gašeni kreč ili krečno mleko.

Dezinfekcija opreme koja se nalazi u samoj farmi takođe je važna. Ona se vrši posebnim dezinfekcionim sredstvima i najbolje je da je vrše stručna lica. Firma Tocsiqum nudi profesionalne usluge dezinfekcije i kokošinjaca i farmi živine.

Završna dezinfekcija obuhvata zaplinjavanje prostora parom formaldehida i ovaj postupak vrše isključivo stručne i obučene osobe.

Dezinfekcija objekata za čuvanje ćurki

Čuvanje i održavanje objekata u kojima će prebivati ćurke znatno je zahtevniji od čuvanja pilića. Ćurke su zahtevnije životinje, pa zahtevaju i bolju negu i higijenu.

Pre nego što se u neki objekat usele ćurke, neophodno je dobro ga oprati, očistiti, a zatim izvršiti dezinfekciju podova, zidova, svih ventilacionih otvora, pukotina i šupljina. Pojila i činije za hranjenje takođe treba pažljivo dezinfikovati pre vraćanja u objekat.

Pošto ove životinje zahtevaju specifičnu negu u prvih nekoliko nedelja, za ove usluge je najbolje obratiti se stručnom kadru firme Tocsiqum.

Dobro je da se prostorije najkasnije 2 dana pre useljenja ćurki uradi i fumigacija.

Dezinfekciju prostorija za tov ćurki je najbolje vršiti 2 puta godišnje, a po potrebi i češće. Tada treba okrečiti zidove, podove i plafone, isprskati ih sredstvima za dezinfekciju. Opremu treba oprati, dezinfikovatii spolja, ali i obavezno propustiti neko sredstvo za dezinfekciju i iznutra.

Na ulazu u sam objekat neophodno je postaviti i dezinfekcionu barijeru (najčešće sunđer ili neki sličan materijal) koji se redovno menja i u posudi pored neko dezinfekciono sredstvo, jer se velika količina bakterija i unese na farmu putem obuće.

Dezinfekcija vozila za transport životinja

Ništa manje bitna nije ni dezinfekcija vozila za transport životinja. I njih je neophodno prvo mehanički očistiti, ukloniti sve mobilno iz vozila, pa pristupiti pranju u prostorima koji su za to predviđeni.

Sama dezinfekcija treba da bude prepuštena stručnim i obučenim ljudima, poput tima firme Tocsiqum.

Neadekvatna higijena farmi

Neadekvatna higijena na farmama direktno utiče na zdravlje i produktivne sposobnosti životinja. Gomilanje prostirke i neredovna zamena stvara idealne uslove za razvoj bakterija i širenje zaraze među životinjama.

Izlučevine životinja su takođe idealna sredina za patogene, pa ove objekte treba održavati čistim i urednim svakog dana. S druge strane, kontaminacija mleka, mesa i drugih proizvoda znatno je veća u takvim uslovima.

Bolesti, pa i uginuća su verovatnija u prostorijama u kojima se ne održava redovna higijena.

Ukoliko je bolest već prisutna i postoje uginule životinje, neophodno je odmah izmestiti životinje, ukloniti tela i izvršiti temeljno čišćenje i dezinfekciju objekata.

Preventivnu dezinfekciju treba obavljati jednom, a najbolje dva puta godišnje. Proleće i jesen su najbolji period za dezinfekciju, a obavezna je i ukoliko prelazite sa čuvanja jedne životinjske vrste na drugu.