Profesionalna deratizacija objekata

Deratizacija objekata

Deratizacija je proces kojim se broj štetočina na jednom prostoru redukuje i suzbija na najmanju moguću meru.  Najčešći razlozi za deratizaciju prostora su zdravstveni i ekonomski.

Glodari predstavljaju štetočine koje nanose ekonomsku štetu u svetu, koja se procenjuje na čak nekoliko milijardi dolara godišnje. Osim toga, glodari su prenosioci mnogih bolesti koje mogu preneti i na životinje, ali i na ljude.

Osnovni cilje deratizacije je upravo smanjiti na najmanju moguću meru broj štetočina koje nanose velike ekonomske gubitke. U potrazi za hranom, glodari mogu kontaminirati mnoge životne namirnice (brašno, šećer i druge), ali i oštetiti sve ono što im se nalazi na putu: kanalizacione ili vodovodne cevi, električne ili telekomunikacione kablove, nameštaj, ambalažu i drugo.

S druge strane, pacovi su glodari kojima sekutići neprestano rastu tokom života i neophodno je da ih troše na tvrdim površinama. Stoga, često će posezati da grizu i nejestive i one predmete koji im se ne nalaze na putu.

Poslovnim objektima su glodari veliki neprijatelji. Skladišta i magacini sa papirologijom, ambalažom, hranom, pa i kancelarije u kojima su kablovi, svakako mogu biti meta pacova.

U cilju zaštite zaposlenih, ali i sprečavanja materijalne štete, neophodno je vršiti deratizaciju u objektima ovakvog tipa.

DERATIZACIJA: Preventivne mere za zaštitu objekata od štetočina

Kako su miševi i pacovi glodari koji najčešće tragaju za hranom, vrlo je bitno da svoje poslovne objekte održavate čistim i urednim. Organski otpad, hartija i ambalaža moraju biti redovno iznošeni iz objekata kako biste bili sigurni da štetočine neće privući hrana.

Odlaganje hrane treba da bude strogo kontrolisano, u posebnim zatvorenim i zaštićenim posudama. Izbegavajte da te posude budu na podu i direktno u kontaktu sa zidovima.

Silosi i magacini praškastih namirnica, poput žita, brašna, šećera, treba da izbegavaju džakove, a namirnice treba da budu dobro zatvorene i zaštićene. Objekti za skladištenje treba da budu od čvrstih materijala.

Zatvorite sve prolaze kroz koje bi glodari mogli da prođu. Ventilacioni, kanalizacioni i drugi odvodi treba da imaju mreže, kao i prozori i vrata. Održavajte vaše objekte čistim i redovno vršite dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.

Mere zaštite objekata od štetočina

Mehaničke mere se retko primenjuju. Ne daju zadovoljavajuće rezultate i najčešće samo odlažu primenu drugih i efikasnijih metoda.

U mehaničke mere spadaju razne zamke, lepkovi, klopke i drugi primitivni metodi za uništavanje glodara.

Biološki metodi Podrazumevaju primenu prirodnih neprijatelja štetočina (uključujući i neke mikroorganizme).

Hemijski metodi se koriste najčešće i strogo su kontrolisani od strane stručnih i ovlašćenih lica firme Tocsiqum.

U hemijske metode spadaju:

  • brzi otrovi i oni se retko primenjuju, jer su štetni za ljude i životinje,
  • spori otrovi, najčešće oni koji daju rezultate nakon prve konzumacije,
  • repelenti, sredstva koja odbijaju štetočine i
  • hemosterilanti, sredstva za sterilizaciju štetočina.

Koje bolesti prenose glodari?

Glodari, a najviše miševi i pacovi, su vrste koje imaju veliki potencijal za razmnožavanje. Procenjuje se da ženka pacova u toku svog života može da ostavi iza sebe čak 20 miliona svojih potomaka.

Osim njih, i voluharice, puhovi, hrčak i krtice, potencijalni su izvor zaraze.

  • bakterijske (tularemija, koli-baciloza, bruceloza, tuberkuloza, leptospiroza, salmoneloza, groznica…)
  • virusne (slinavka i šap, besnilo, limfatični horiomeningitis, hemoragična groznica, rikecioza…)
  • parazitske (trihineloza, lajsmanioza, kokcidioza..)
  • protozoe (toksoplazmoza, amebijaza, sarkocistoza… )
  • glivične (različiti vidovi dermatomikoza i trihofitija, npr flavus, histoplazmoza, sporotrihoza…)

Glodari prenose bolesti kontaminiranjem hrane izmetom, urinom i krvlju, a često se zaraženi materijal nađe i u vodi i na predmetima koje koristimo svakodnevno.

Ređe se bolesti prenose indirektno, putem ujeda krpelja i buva, odnosno retko bolesti prenose bubašvabe i mravi.

Kako se radi profesionalna deratizacija objekata

Način i primena sredstava za deratizaciju se strogo kontroliše od strane stručnih lica. Najčešće se hemijski otrovi primenjuju zaprašivanjem, čvrstim mamcima, pojilima u kojima se nalaze rastvoreni rodenticidi i primenom gasova.

Kada se primenjuju čvrsti rodenticidi u prostorijama u kojima se nalaze ljudi ili životinje, oni moraju biti u specijalnim deratizacijskim kutijama, nedostupni ljudima i životinjama.

Takođe, ukoliko u prostorijama prebivaju deca, rodenticidi se postavljaju tako da oni ne budu u njihovoj blizini, odnosno moraju biti skriveni i nepristupačni.

U objektima u kojima se priprema ili čuva hrana, obavezno je da se rodenticidi postave tako da ne dolaze u kontakt sa hranom i vodom, odnosno da se ne može pomešati sa namirnicama u toku pripremanja hrane.

Ako se deratizacija sprovodi na neki drugi način, gasovima ili prskanjem, hrana mora biti odložena i sačuvana u mestima do kojih hemijske supstance ne mogu da dospeju.

Profesionalni tim firme Tocsiqum će izlaskom na teren utvrditi koje metode je najbolje koristiti, odnosno koje mere pripreme objekata je neophodno primeniti pre same deratizacije.